Brza hrana i njen uticaj na organizam

U nedostatku vremena ne može se poreći da je brza hrana postala jedna od najpopularnijih vrsta obroka.

Da li zbog toga što je ukusna, što je možete jesti i u hodu, ili iz prvenstvenog razloga zato što se brzo sprema i ne oduzima vam previše vremena. Zbog toga se veliki broj vas odluči pre za picu, hamburger ili pljeskavicu umesto da odabere neku zdraviju opciju obroka.

Uticaj brze hrane na vaše zdravlje?

Pre nego što vam brza hrana postane navika, morate znati bitne informacije o brzoj hrani.

brza hrana
Ukusna zdrava hrana

Većina brze hrane koju danas jedemo na kioscima brze hrane puna je ugljenih hidrata. Ogromna mana ovih obroka je što sadrže vrlo malo vlakana, dok neki obroci brze hrane ne sadrže uopšte vlakna. Ovo može prilično uticati na probavni sistem, tako što kada počnete da razgrađujete hranu, ugljeni hidrati će se osloboditi u vidu glukoze pravo u krvotok.

Glukoza je za one koji nisu hemijski sposobni kao da unosite šećer i ukoliko često unosite brzu hranu, nivo šećera u krvi može naglo skočiti. To će usloviti odgovor pankreasa koji će proizvesti i osloboditi insulin da ” pojede” šećer.

Ovo jedinjenje transportuje glukozu u druge ćelije kojima je potrebna energija, koja se skladišti u molekulu šećera. Kada se to dogodo nivo šećera u krvi se normalizuje. Sve ovo ne bi bilo strašno da ne dolazi do stalnih i učestalih skokova insulina, jer redovno konzumirate brzu hranu.

Stalni skokovi šećera u krvi mogu stvoriti mnogo problema. Kada često jedete brzu hranu, nivo šećera u krvi će vam redovno rasti, zbog toga se vaš odgovor na insulin može pogoršati zbog habanja. Ako se to dogodi, onda se razvija rizik za rezistenciju na insulin, dijabetes tipa 2 ili ćete početi da se debljate. Nažalost, neke od ovih problema nećete moći da rešite vežbanjem, stoga je jako važno regulisati ishranu i smanjiti brzu hranu.

Brza hrana utiče na  zdravlje digestivnog i kardiovaskularnog sistema

Nije samo glukoza koja može izazvati probleme. Peciva su često puna transmasti što je prilično opasno, čak šta više puno brze hrane takođe ima transmasti.

Transmasti su proizvedene masti koje dobijamo prilikom prerade hrane. Mogu se pronaći još u kolačima, pica, peciva itd. Nažalost za razliku od dodatog šećera nijedna trans masnoća nije zdrava za vas. Ona će dovesti do povećanja LDL, koji često nazivamo lošim holesterolom. Pored toga, smanjuju vaš HDL vaš dobar holesterol, a sve to utiče na povećan rizik od dijabetesa tipa 2, kao i od srčanih bolesti.

holesterol
Začepljenje krvnog suda prouzrokovano holesterolom

 

 

Holesterol

Holesterol se stvara se u jetri. Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora:

  1. pre svega načina ishrane
  2. nasleđa
  3. rada hormona i funkcije jetre i bubrega

Vrednosti holesterola u krvi koje će vam pokazati da li vam je holesterol povišen ili snižen.

  • Normalne vrednosti 3,1 – 5,5 mmol/l
  • Snižene vrednosti <3,1 mmol/l
  • Povećane vrednosti >5,5 mmol/l

Povišen holesterol je kod ishrane bogate mastima, u početnoj fazi hepatitisa, opstruktivnom ikterusu (žutici), lipoidnoj nefrozi, diabetes mellitusu, hipotireozi i nizu naslednih bolesti.

Dok snižene vrednosti su obično kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji teško oštećenje jetre (ciroza i teški hronični hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slučaju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona štitne žlezde.

Kako brza hrana utiče na vaše zdravlje putem natrijuma?

Postoji još jedna pretnja za vaš organizam kada govorimo o efektima brze hrane. To je natrijum ili so. Mnogi ga koriste kao dodatak ishrani da bi popravili ukus hrani i učinili je mnogo ukusnijom. Natrijum je jedan od neophodnih minerala za pravilno funkcionisanje organizma, međutim ako se previše unosi može naneti popriličnu štetu.

Kao prvo natrijum će dovesti do zadržavanja vode u vašem telu. Vaše telo zadržava vodu čineći da se osećate natečeno, naduto. Može biti opasno ako imate povišen krvni pritisak, je može da izazove veliki stres i za srce i ceo kardiovaskularni sistem. So može naneti ozbiljnu štetu organizmu, zato kontrolišite unos brze hrane koliko god bila ukusna. Dnevni unos soli se preporučuje 2.300 miligrama, a jedan obrok brze hrane može lako premašiti polovinu tog unosa. Razmislite o vašem unosu soli u toku dana!

Preporučujem da razmislite pre nego što pojedete brzu hranu o kalorijama koje mogu da dovedu do debljanja, što može povećati rizik od respiratornih problema, pojave depresije, može izazvati astmu i otežano disanje. Postarajte se da znate šta unosite u svoje telo i potrudite se da budete zdravi i da budete u formi koliko možete. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć potražite usluge personalnog trenera.

 

0 0 votes
Article Rating
0 0 votes
Article Rating
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x
en_USEnglish